ДОПУНА МАТУРСКОГ РАДА
Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. ка великом савршенству из привредних и социјалног, као и културних преддуслова и израсла изнад своје употребне основе као стварна уметност која је утицала на општа стремљења у светском развоју уметности.
Дорски стил
Дорски стил преовлађује у континенталној Грчкој, Великој Грчкој и на Сицилији. Он је карактерисан стубом у овој архитектури са одговарајућим капителом. Он је ослоњен на стилобад, диже се чврст и снажан и ужи је при врху него у основи са чистим жлебовима- канелурама којим је избраздан. Завршава се капителом који се састоји од ехинуса- у виду неког ластучића и абакуса на којем леже правоугаоне архитравне греде чији састави се налазе у основи ступова. Изнад архитрава је фриз на којем се налазе украси од триглифа и метопа који се смењују и изнад њих се налази венац. Забат је украчен тимпаноном- троугластим елементом који је испуњен скулптуралним приказима.
Јонски стил
Јонски стил преовладава у Јонији у источном делу Егејског мора и донекле је редак на западу Грчке. Стуб јонског реда лежи на украшеној округлој стопи, виткији је од дорског ступа и има 24 канелуре, носи капител који има фасцију са симетричним волутама и ехинус јајасту киму. Ступови носе архитравне греде и фриз украчен триглифима и метопама.
Коринтски стил
Коринтски стил је у ствари једна варијанта јонског реда и база му је као код јонског стуба а капител је састављен од стилизованог лишћа биљке акантуса и волута на сваком углу капитала. У римској архитектури овакав стуб је комбинован са јонским ступом и такова комбинација ових стилова се назива композитни капител.
Дорски стил
Дорски стил преовлађује у континенталној Грчкој, Великој Грчкој и на Сицилији. Он је карактерисан стубом у овој архитектури са одговарајућим капителом. Он је ослоњен на стилобад, диже се чврст и снажан и ужи је при врху него у основи са чистим жлебовима- канелурама којим је избраздан. Завршава се капителом који се састоји од ехинуса- у виду неког ластучића и абакуса на којем леже правоугаоне архитравне греде чији састави се налазе у основи ступова. Изнад архитрава је фриз на којем се налазе украси од триглифа и метопа који се смењују и изнад њих се налази венац. Забат је украчен тимпаноном- троугластим елементом који је испуњен скулптуралним приказима.
Јонски стил
Јонски стил преовладава у Јонији у источном делу Егејског мора и донекле је редак на западу Грчке. Стуб јонског реда лежи на украшеној округлој стопи, виткији је од дорског ступа и има 24 канелуре, носи капител који има фасцију са симетричним волутама и ехинус јајасту киму. Ступови носе архитравне греде и фриз украчен триглифима и метопама.
Коринтски стил
Коринтски стил је у ствари једна варијанта јонског реда и база му је као код јонског стуба а капител је састављен од стилизованог лишћа биљке акантуса и волута на сваком углу капитала. У римској архитектури овакав стуб је комбинован са јонским ступом и такова комбинација ових стилова се назива композитни капител.