Античка Грчка
Античка Грчка се често назива и Стара Грчка или Хеленска цивилизација. Термин “Античка Грчка” се употребљава да би се описала цивилизација која се развила над племенима који су говорили грчким језиком током старог века. Односи се на цивилизацију која је почела да се уздиже током VIII века п.н.е. и периодом који је уследио након пропасти Микенске цивилизације и која се развила на подручју континентлане Грчке, Мале Азије, Медитерана и обалама Црног мора све до 146. године када је освојена од стране Римске републике.
Хронолошки, истоија Античке Грчке, дели се на 4 главна дела:
1. Архајска ера која је трајала од средине VIII века п.н.е. па све до V века п.н.е.,
2. Класична ера која је трајала од почетка V века п.н.е., а као традиционални датум завршавања тог периода сматра се смрт Александра Великог 323. године п.н.е.,
3. Хеленистичка ера која је трајала од смрти Александра Македонског до освајања Грчке од стране Рима 146. године п.н.е.,
4. Последњи период је онај између Римског освајања Грчке и пропасти Римског царства.
Након пропасти Микенске цивилизације у XII и XI веку п.н.е. у Грчкој је уследио период познат као Мрачни век. Тај назив је коришћен из разлога што су историјски и археолошки подаци у том периоду веома оскудни. У том периоду на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Крајем Мрачног века, током VIII века п.н.е. уследило је формирање институције града-државе на хеленским просторима, што ће обележити даљи ток хеленске историје. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготово јужну Италију и Сицилију, која ће остати позната као Велика Грчка.
Након неуспешног покушаја Персије да покори Грчку, Хеленска цивилизација доживљава врхунац средином V века п.н.е. Тада Атина постаје престоница и културни центар хеленског света. Сукоб између Атине и Спарте доводи до Пелопонеског рата. Током IV века п.н.е. грчки градови-државе пашће под утицај Македоније која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијског царства омогућиће проширивање хеленске културе до Индије. Након освајања Персије на простору Блиског Истока и северне Африке процветаће хеленистичка култура која ће бити доминантна следећих векова.
Данас, Античка Грчка се сматра колевком Западне цивилизације и цивилизацијом која је највише допринела историји човечанства. Грчка цивилизација дала је изузетан допринос и у модерном свету у готово свим аспектима.
Стари Грци су заслужни за открића у пољима филозофије, литературе, математике, физике, астрономије, архитектуре, као и за успостављање демократије и слободе говора.
Ако желите да сазнате нешто више о Старој Грчкој, можете погледати видео:
Хронолошки, истоија Античке Грчке, дели се на 4 главна дела:
1. Архајска ера која је трајала од средине VIII века п.н.е. па све до V века п.н.е.,
2. Класична ера која је трајала од почетка V века п.н.е., а као традиционални датум завршавања тог периода сматра се смрт Александра Великог 323. године п.н.е.,
3. Хеленистичка ера која је трајала од смрти Александра Македонског до освајања Грчке од стране Рима 146. године п.н.е.,
4. Последњи период је онај између Римског освајања Грчке и пропасти Римског царства.
Након пропасти Микенске цивилизације у XII и XI веку п.н.е. у Грчкој је уследио период познат као Мрачни век. Тај назив је коришћен из разлога што су историјски и археолошки подаци у том периоду веома оскудни. У том периоду на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Крајем Мрачног века, током VIII века п.н.е. уследило је формирање институције града-државе на хеленским просторима, што ће обележити даљи ток хеленске историје. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготово јужну Италију и Сицилију, која ће остати позната као Велика Грчка.
Након неуспешног покушаја Персије да покори Грчку, Хеленска цивилизација доживљава врхунац средином V века п.н.е. Тада Атина постаје престоница и културни центар хеленског света. Сукоб између Атине и Спарте доводи до Пелопонеског рата. Током IV века п.н.е. грчки градови-државе пашће под утицај Македоније која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијског царства омогућиће проширивање хеленске културе до Индије. Након освајања Персије на простору Блиског Истока и северне Африке процветаће хеленистичка култура која ће бити доминантна следећих векова.
Данас, Античка Грчка се сматра колевком Западне цивилизације и цивилизацијом која је највише допринела историји човечанства. Грчка цивилизација дала је изузетан допринос и у модерном свету у готово свим аспектима.
Стари Грци су заслужни за открића у пољима филозофије, литературе, математике, физике, астрономије, архитектуре, као и за успостављање демократије и слободе говора.
Ако желите да сазнате нешто више о Старој Грчкој, можете погледати видео: